Rate…dokle?

Postoji to jedno dijete. A kad kažem “dijete”, da se ne shvati pogrešno, punoljetno je i brat bratu cenera mlađi od mene.

Prvo su to kolege skontale. Ja se ibretila, krstila i triput pljunula kad bi mi rekli:”Boem, on se u tebe zaljubiška.”

Ko bi se, bolan, u mene zaljubiška?Poslovni Boem je sve samo ne za voljeti. Samo radim, radim, radim…i rondam kad neko pogriješi. Pa de, ispravljaj. A to ispravljanje skupo košta. Znam i da uvrijedim tuđu “pamet”. Znate ono kad se kaže da njih troje jedan mozak dijele? E tako ih častim, to je još zlatno…šta sve iz mojih usta zna da izađe, oh. U rondanju sam zeznuta. Niko me ne hvata za rogove jer znaju da rešetam s razlogom. Trpe me jer sam, jbg, odličan radnik. Nisam fan jutarnje mahale, ni kafenisanja s kolegama jer su njiha, iha ihahaj. Imam dvoje ljudi s kojima doručkujem i popijem kafu. Teme? Za psihijatriju. 😁

Hoću reći, ko bi se u poslovnog Boema zaljubio? Kad sam vazda nadrndana. A onda krenu pitanja…

“Jesi li ti skontala da on svaki mjesec po 50 KM donosi samo da bi te duže gled’o? A pun je k'o brod i može sve odjednom platiti?!

“Jesi li skontala da je doveo i oca, i brata, i amidžu i da od svakog tebi nosi rate?

“Jesi li mu skontala osmijeh kad te vidi?

“Moj Boem, SLIJEPA SI, SLIJEPA!”

Odmahivala bih glavom. Tu i tamo se nasmijem, više iz neprijatnosti nego iz uvjerenja. Jer nisam ja ta…nisam ja za te priče. Ne tražim hljeba preko pogače. Ja sam žena za jednog muškarca. Taknutno maknuto. A na poslu…Posao. Odgovornost. Red. Disciplina. Tako sam naučila da štitim sebe.

Ali kad ti dovoljno ljudi kaže da nešto postoji makar i kroz šalu, počneš se pitati:”A šta ako nisam slijepa?” A šta ako sam samo umorna? Zauzeta? Ograđena?

I možda, samo možda…Neko stvarno voli tu nadrndanu, preciznu, što uvijek zna šta radi Boemicu. I možda, samo možda…

…je taj neko mazohista. 😎

Ili još gore, zaljubljen.