Strangers In The Night

Ti si moja sušta suprotnost, ti imaš sve ono što meni nedostaje...

26.11.2018.

Pink Boem i Olivera panter

- Vodite me na kuhano vino!

Ma kakvo kuhano vino Boemčilo? Nemaaaaa, nema minusa nema ni kuhanog vina. Možeš ga i sama napraviti, pošaljem ti Mirin recept kada dođem kući. Jedino što ti možemo ponuditi jeste dobra višnja u Avliji. Hoš?
- Idemo.

Imala sam plan da budem malo s njima i poslije se sa Rasemom ispred BBI naći, njoj treba pola sata od posla do grada, pa ću s njom na kafu a onda zajedno na jedan rođendan idemo. Naporan dan ali jbg, ne dolazim svaki dan.

Avlija ista, apsolutno ista, ništa se nije promijenilo, ni interijer, ni konobari. Stižu pića, kucni za zdravlje, kucni za ljubav, kucni za naše dugogodišnje prijateljstvo, kucni za muževe, kucni za djecu, kucni za Sarajevo. Kucali smo mi i više nego što smo trebale. Pogledaše na sat vakat kući ići, pitaju me da li želim s njima na taxi, odbijam. Moram malo prošetati da razbistrim glavu, svjež zrak će mi dobro doći. Dolazim ispred BBI ranije, nazovem Rasemu kaže eto je za 20-tak minuta. Neka me nazove kada bude blizu, uđem unutra da napuderišem nos.

Stanem na pokretne stepenice kada prvi stol do prolaza, ona. U cijeloj svojoj košarkaškoj visini, sjedi sa jednim momkom i nešto priča, pije kaficu. I ja sam u onakvom stanju u kakvom jesam, oduševljeno buljim u nju. Ona me pogleda i ja se nasmijem i ona se nasmije meni i ja odem u wc. Neofirno sam je slikala da pošaljem Drobilici. Izlazim iz wc-a i kontam, ma zaslužila je Drobilica više od one mutne slike. Ja moram prići toj Oliveri pa neka sve gori, ali nemam pojma kako to da uradim jer sam već mahnula i nisam baš sva svoja bila. Silazim dole i pokušavam se sabrati, al' nema trika, haj rekoh yebeš mu mater, za Drobilicu je, skupit ću muda. Pa kad bih crkla, jednom se živi. I priđem ja stolu i govorim "Dobro večeeeeee, izvinite, imate li trenutak" i ona se smije, ustaje, pruža ruku i govori naravno, izmiče mi stolicu, sjednite Boemice, vidjela sam vas ja maloprije, skontala sam da ste me prepoznali. Ja sjedam pored nje a u novčaniku mi dobar iznos novca, što bi bilo presmiješno za nju, logika, jer je žena milione obrtala, ali džaba, ne možeš ti to osvijestiti. Prigrlila ja tašnu kao da mi život o njoj ovisi. Tako ja malo s njom pričala i zamolila je da Drobilici neku posvetu napiše, jedva sam rokovnik iz tašne izvadila, sa puno opreza, ona mu nešto šarnula. Rekoh mog čovjeka fascinirate kako ste od odlične košarkašice u mutne vode otišli. Što trijezna nikad NE BIH IZGOVORILA. Ja se njoj zahvalim i krenem da ustanem kad ona. Hoćeš li da se slikamo, da Drobilica vidi da sam ja to zaista pisala?! Ja se ne bih glupača ni sjetila. Rekoh, može. A kako sam to rekla tako skontah da tom liku moram dati telefon koji još otplaćujem :D i pokajem se momentalno. Dam ja telefon njemu, ona me zgrabi da me zagrli a ja još grčevitije tašnu šćepam. I izađem ispred BBI a pri tome se hvatam za naušnice, za sat, brojim narukvice na ruci, opipavam novčanik u tašni...ma srce me ispreskakalo. Tek kada sam kući došla sam skontala da se sa onim likom nisam ni upoznala, ma ni pogledala ga nisam, osim u kameru kada nas je slikao.

26.11.2018.

Kada pojedeš govno

Pravo me zna iznervirati kada neko ne cijeni knjigu kao rođendanski poklon.

*Jao pa Boem zašto mi nisi rekla da si ubacila 100 KM u nju, jaooooo ja je drugome proslijedila, pih jest mi krivo!!!!! Joj Boem, pa što ne reče?!

- Ma yebo ti Boem praznu glavu. Zar moj poklon da šalješ dalje?!

E jest mi drago što se za guzicu ujela pojma nemate. Nekaaaa, nekaaaaa. A nije prva, pored knjige, obavezno neku novčanicu ubacim, ništa ne govorim...uglavnom slijede dvije reakcije: sreća ili gorko kajanje. U zavisnosti koliko pameti osoba ima.


Image and video hosting by TinyPic